Добро јутро Бојане

Једног јутра надлетим Лесковац са времепловом потајно конструисаним у Сајтовићима (Босна), локацији познатијој колико и мјесто гдје се налази жртвени јарац овога времена и оних планина (мислио сам на Радована).
Мање више брзо стигнем времепловом или Живоматом (како сам га крстио, док сам покушавао спојити његове високо технолошке дјелове са дјеловима насталим у процесу Стваралаштва...

...Да ли је то криво срастање госпођице
Мимикријa? Иначе госпођице Мимикрија шминка
вам је одлична...)

... Покупим Бокија и правац 33-ећа година јер толико имам - нове ере...(Понијели смо два фото апарата по 5 мега пиксела, неприкосновене марке или савремене иконе у апстрактном саборном мјесту званом Новац), ...да сликамо Исуса и узмемо благослов
и враћамо се у Србију, па осликавамо Цркве на велико.

Могли смо и којег од апостола и свете али то је већ посао који нема ко да плати.
Да ли зато што је немогуће спојити стваралачки процес са процесом мануфактурног рада или усљед тога што је лабораторија у првом виртуелном селу недовољно технички опремљена, или што понегдје фали даска, нисмо успјели да донесемо 5 мега пиксела велику фотку Исуса из 33-еће.

Поред тога и поред лоше репутације марљиво, годинама грађене, појавиле су се приче у концентричним круговима, изникле из маште обдарених индивидуа које су потиснуле реалност.

Преношење прича треба захвалити беспослици и недостатку истинске дубоке комуникације. У истим круговима се врјеме покрива причом што је иначе карактеристика културолошког момента данас...

... углавном ради се о апокрифној верзији , по којој је у путовању учествовао и трећи члан или његова сен. По предању неких, био је са сјевера и у окриљу речи. Могуће да је био потопљен у одређену течност како би се конзервирао и од протока времена сачувао његов састав и склоп његове реченице, који је окретао на пјевање. То конзервирано врјеме било је иницијално за свако, па и ово путовање. Тако да је тројка наводно пропутовала 33. годину.

Даље се верзије множе, како је већ којем приповједачу било згодно и корисно. По некима, доњели су пар снимака у електронском формату, али су још у повратку који траја као трептај, почела да се јављају питања ауторских права, права умножавања дјела, идеје и захтјеви о начину дистрибуције, пословној политици, материјалима, тиражу...

Тако је приликом покушаја прављења копије, од стране неких чланова посаде, лик Исуса Христа од 5мега пиксела избрисан на никада до краја разјашњен начин, што је изазвало многе полемике и произвело разне верзије догађаја.

Неки једноставно у складу са својим убеђењима држе да је неспретно извршени притисак на дугме, узрок нестанка овог археолошко-историјског документа од прворазредног значаја.

Постоје и сумануте теорије да су бујице мисли које су се јавиле у трену повратка, узроковале да сваки члан размишља издвојено, што је изазвало шок и избрисало или довело до непрепознавања (ако Вам је лакше) 5 мега фотку Исуса.

За циљну групу којој је за све потребно одмјерено и од разума удобно овјерено објашњење, појавила се верзија да је пометеност усљед мисли изазвала неспретност која је главни узрок нестанка Фотке.

Можда су ову причу вјешто и лукаво пласирали сами откривачи, како би на миру брали плодове својих истраживања те су у ту сврху градили поменуту репутацију.

У свом хаосу: жртвених јараца, криваца који конституишу квази заједницу идеолошких група и подгрупа, робних марки, бомбардовања сликама, рјетки трезвењаци су уочили кризу и снагу слике, готово је сугурно да су они пласирали
сљедеће редове:

Да би мудро заобишли подјелу публике они су дозволили да је Живомат одвео посаду у 33. год, наоружане апаратима, али се испоставило да њихова потрага није била нимало лака и да се није могла свести на просто проналажење Дотичног, на временима и у мјестима које свједочи историја.

Потрага је укључивала и параметре којима су простор и вријеме потпуно ирелевантни, на неки начин старије и првенственије.

Уходећи мету на основу истинитих информација, они су са доста прецизности у навигацији и ратничке вјештине стечене у матичном времену, успјевали да доћу у непосредну близину Кривца без премца, али нису успјевали да га сагледају и усликају са дигиталцима - или је био премали или превелики, или преблизу, или
предалеко, или су гледали у њега а нису успјевали да га виде.

Ово скривање је приликом касније систематизације и ретроспективе путем поређења са историјским податцима, формулисано као омиљени начин, а да воли да се крије то смо већ посље чули.

На основу ових резултата, у сљедећим вјековима осниване су институције под разним називима, које су се бавиле проучавањем феномена гледања и виђења. На једној од њих (Сакрално - научно фантастичном Броду са древним кодовима) поменута тројка се и срела, те сковала оруђа за Живомат. Бродови су приликом покушаја копирања доведени на руб имплозивног урушавања.

Једна од верзија је да су икону подјелили на потребан број дјелова и да је могу саставити само када су заједно уз помоћ одређене личности.

Старији су тврдили да је таква ситуација откада се распарчо први земљани-н. Након свих ових и многих других перипетија, објављено је званично саопштење у ствари субјективна анализа потраге.

Кренуло се од анализе припремних радњи пред пут ухода, од времена када се ковао план потраге. Најприје на основу података о начину и смислу појављивања Мете у историји...

...Потом анализирајући и систематизујући друге појаве или пројаве Његове у умјетности, науци, позоришту и другим областима дјеловања, до анализе појаве елементарне смислености и смисла, логоса и других Његових имена и омена.

...Ушли су у траг формули алхемичара који је мислио да је открио начин да сваки материјал претвори у најсјајније злато.

Поред формуле коју ћемо објавити у овом тексту, као увод у њу, објављујемо и запажања о експериментима које је дотични псеудоним приређивао, јер је то једина трајна орјентација без обзира на ситуацију и материјал у коме дјелује.

Ван икакве сумње као аксиом, узима се да је алхемичар присуствовао, учествовао и посматрао претварање блата (или неког другог материјала који се подводи под то име укључујући и свеметале и све што је земља па и земљане) у злато, а у искреност се није сумњало.

Дозвољена је могућност да је твар заиста доведена у стање усијаности или њене стварне славе и постојања, уведена је из пропадљивости и нултости у бесконачност.

Питања су сљедећа:

1. Да ли је тај преображај твари субјективно психолошки или је истински захват у бићу?
2. За случај да је истински захват у бићу, како и зашто се дешава његово поновно претапање у пропадљивост?
3. Да ли су актери претварања, пресуштављења, преображаја свјесни да се и они и првенствено они претапају, а да је претапање твари посљедица њиховог претапања, а да је начин тотална слобода.

Након поређења резултата као закључак изодимо да ,,историјско-археолошки`` налаз од 5 мега пиксела Исусове фотографије, који се наводно налази у нашем власништву, и није нарочито битан, а прије свега није икона.

Не може то бити и то из више разлога, такав документ би могао бити покренут према икони у случају да је то умјетничка фотографија, или да Христа у Духу слика Живописац, а за тако нешто се иде у посебну просторију Живомата, у његов олтар, у било којој години ове ере.

Ове ставове ћемо лако образложит. Најприје, да Исусов лик није сам по себи икона види се из историјских чињеница, гдје је јасно да Исуса као Христа није препознало мноштво Јеврејског народа него само Израиљ - онај који (и иначе)
види Бога.

То значи да су за сагледање Христа потребне нечим ојачане очи (срце,средина - срећа) које виде, а не само апарат који гледа.

У ствари за сагледање Христа је потребно надахнуће - дејство Духа Светога, које за посљедицу има неминовно претварање посматрача у Христа или хришћанина, јер су Дух и мајка Земља (односо Марија) породили Христа.

Сада је Марија Црква у којој се оваплоћује Христос.

Циљ огледа је да се исчита учитана перспектива посматрања Исуса као самоистовјетности или индивидуе, коју не негирамо али сматрамо да је Христа немогуће сагледати у тој перспективи а Исуса могуће, и да када тако посматрамо онда сагледавамо као они који нису могли да препознају Исуса као Христа.

Када дођемо у стање саборног поистовјећења са ближњим које се дешава у једној и јединој комуникацији - комунији, заједници која је Црква, лик спаситеља се јавља међу нама по мјери нашег поистовјећења.

Ми гледајући једни друге видимо Спаса који се на нашим лицима одражава, а у томе поистовјећењу и јесте наш Спас-Христос а не у 5 мега пиксела фотци из 33еће...

Хаџи Владимир Петровић